Sabor Svetog Arhanđela Gavrila

26.јула је Сабор Светог арханђела Гаврила.

За овакву прилику презентујем вам свој рад Светог арханђела Гаврила икона на дрвеном јајету.

Sveti Gavrilo
Српска Православна Црква и њени верници 26.јула славе празник Сабора арханђела Гаврила.

Арханђел Гаврило, један од седам великих анђела серафима који су учествовали у стварању света, прославља се на овај дан.

Празник Сабора светог архангела Гаврила није обележен “црвеним словом” у календару Српске Православне Цркве која му ипак даје велики значај и слави га као – Благовесника који је учествовао и најављивао све значајније догађаје везане за настајање хришћанства.

Арханђел Гаврило је жива сила бестелесна и један од седморице серафима најближих Божјем престолу. Учествовао је у Божијем стварању света и у борби против “палих” анђела, предвођених самим злом, сатаном.

Арханђел Гаврило је сведочанство о почетку настајања Божје творевине пренео пророку Мојсију јавивши му се у пустињи и поучивши га како да напише књигу Постојања.

Слави се као анђео Благовесник задужен за радосне или благе вести, и онај који је најавио Захарији рођење Јована Претече Христовог – Светог Јована Крститеља.

Исти арханђел Гаврило јавио се Јоакиму и Ани и најавио рођење Пресвете Богородице Марије, а потом и Пресветој Богородици Марији са вешћу да ће родити сина, спаситеља људског рода, Господа Исуса Христа.

Лик анђела Гаврила слика са пресветом Богородицом Маријом, која прима благовести, на царским дверима православних олтара која се симболично отварају у току литургије јер је овај догађај отворио пут у Царство небеско.
Највећа и најрадоснија вест у хришћанству коју је јавио Благовесник је вест о Васкрсењу Христовом.
Ова сцена са арханђелом Гаврилом како седи на гробном камену показује на празан гроб најчешће се слика на православним представама догађаја Васкрсења.

Фреска у средњевековном манастиру Милешеви, позната као Бели анђео, једна је од најлепших и најбоље очуваних и проглашена је за слику прошлог миленијума.